Stefan Milivojevic o pozitivnoj psihijatriji.
U ovom istraživanju pokušavamo utvrditi u kakvoj su relaciji religioznost adolescenata i različite manifestacije mentalnog zdravlja mladih. Varijable koje smo uključili
u istraživanje, a odnose se na mentalno zdravlje su: depresivnost, optimizam, smisao
života, nada i strah od smrti. Osnovna pretpostavka na osnovu teorija i ranijih istraživanja je da veća religioznost doprinosi i boljem mentalnom zdravlju, tj. manjoj depresivnosti i strahu od smrti, a većem optimizmu i nadi te osmišljenijem životu.
Istraživanje je sprovedeno u Republici Srpskoj na uzorku od 402 adolescenta. Od toga
60% su djevojke, a 40% mladići. Skale koje su korištene u istraživanju su pokazale
solidnu pouzdanost.
Utvrđene su male, ali značajne pozitivne korelacije religioznosti sa optimizmom, nadom i strahom od smrti. Ne postoji značajna korelacija sa smislom života i depresivnošću. Ovi rezultati pokazuju da je religioznost u kompleksnim vezama sa ovim varijablama te da se odnos religioznosti i različitih aspekata mentalnog zdravlja ne može
posmatrati površno i jednosmjerno.
Piše: Srđan Dušanić univerzitet u Banja Luci.
Uticaj društvenih mereža na mentalno zdravlje.
Samopoštovanje je procjena vlastitog samopouzdanja u tri dimenzije: fizički izgled, romantična atraktivnost te sposobnost formiranja i održavanja bliskih prijateljstava. To je način na koji ljudi percipiraju vlastitu vrijednost i misle da su vrijedni drugima.
Društvene mreže su medij na kojem imamo priliku oblikovati sliku o sebi stvaranjem jedinstvenih profila kako bismo prikazali željenu sliku o sebi. Pojedinci komuniciraju i angažiraju se u živote drugih ljudi pomoću slika koje su stvorili o njima, otkrivanjem osobnih detalja i stvaranja uvida u živote drugih. Upotreba društvenih mreža ima negativne i pozitivne učinke.
Osobnost i razina samopoštovanja su utjecajni čimbenici komunikacije pojedinca s drugim ljudima.
Piše: Iris Jerančić Tomić Medicinski fakultet sveučilišta u Splitu.
Mentalno zdravlje mladih i upotreba psihoaktivnih supstanci.
Marihuana
Mladi ljudi koji konzumiraju marihuanu smatraju da ne može biti opasna za njihovo zdravlje, jer je prirodna, biljka je i često je niti ne svrstavaju u droge. Međutim, pušenje marihuane predstavlja veliku opasnost za mentalno zdravlje. Postotak psihoaktivne tvari tetrahidrokanabinol (THC) kojeg sadrži marihuana, koja je prisutna na tržištu droga, iznosi do 30 % dok je, usporedbe radi, 80-tih godina postotak THC-a iznosio do 4 %. Veća koncentracija THC-a dovodi do snažnijeg osjećaja euforije, ali i anksioznosti, izmijenjenog viđenja sebe, vremena i okoline, poremećene koordinacije, paničnih napada, pa čak i halucinacija.
Upotrebom droga dolazi do promena psihičkih funkcija, izmenjenog stanja svesti (najčešće se javlja pojačana budnost ili pospanost – zavisno od toga koja je droga u pitanju), izmenjenim misaonim tokom, ponekad pojavom halucinacija. Menja se raspoloženje, javlja se euforija, strah ili napad panike.Ponašanje se menja od hiperaktivnog i ubrzanog, sa mnoštvom pokreta i prenaglašenim ispoljavanjem emocija do usporenog, letargičnog, gde osoba deluje pospano i odsutno. Trajanje ovih promena zavisi od vrste unete supstance. U slučaju da se uzme prekomerna doza supstance koja može da dovede i do smrtnog ishoda govori se o predoziranju.
Znaci i simptomi korišćenja psihoaktivnih supstanci (droga, alkohola ili medikamenata) su:
nagle promene ponašanja u odnosu na odlaske u školu ili na posao, česti izostanci,
lošiji rezultati rada ili lošije ocene,
neuobičajeni ispadi u ponašanju ili napadi besa, napetost i razdražljivost,
veća neodgovornost prema obavezama nego ranije,
krupne promene stavova i sistema vrednosti,
zapušten izgled,
nošenje naočara za sunce u neodgovarajuće vreme,
nošenje odeće sa dugim rukavima čak i po toplom vremenu,
druženje sa osobama koje uzimaju droge,
neuobičajene i česte pozajmice novca od prijatelja, roditelja i rodjaka,
kradja novca u kući ili na poslu,
druženje sa osobama o kojima roditelji malo znaju ili ih ne poznaju uopšte,
česti tajanstveni telefonski razgovori,
pokušaji da se sakriju od roditelja razlozi čestih kratkotrajnih izlazaka iz kuće ili dolazaka nepoznatih osoba u kuću, itd.
Sizofrenija
Šta je šizofrenija?
Bolest počinje u tinejdžerskom ili ranom odraslom dobu. Iako je kod mnogih obolelih ona hronično oboljenje, mnogi bolesnici mogu da vode ispunjen i aktivan život, posebno zahvaljujući novim mogućnostima lečenja.
Poremećaj najčešće počinje postepeno. Javljaju se povlačenje, osamljivanje, gubitak kontakta sa okolinom, smanjena efikasnost u školi ili na poslu, napetost, razdražljivost, neodređene telesne smetnje, zapuštanje lične higijene… Poremećaj može da počne i burno, kada se ispoljavaju simptomi kao što su impulsivne reakcije ili agresija, pa čak i pokušaj suicida.
Kod shizofrenih bolesnika mogu da postoje sledeći poremećaji:
Poremećaji mišljenja:
– Po formi – najčešće disocirano mišljenje, salata od reči, neologizmi (izmišljanje novih reči.
– Po sadržaju – najčešće sumanute misli (paranoidne, mesijanske, ideje veličine…)
Poremećaji opažanja – najčešće halucinacije (akustične, optičke, cenestopatske…)
Poremećaji pažnje – ispoljavaju se u nesposobnosti bolesnika da se koncentriše
Kognitivni simptomi – najvažniji su poremećaji izvršnih funkcija (poremećena sposobnost da se odabere zadatak i započne njegovo izvršavanje), radne memorije i dugotrajne memorije
Poremećaji doživljavanja sopstvenog JA – nedostatak osećanja vlastitosti sopstvenih misli, postupaka, želja ili raspoloženja
Poremećaji emocija i afekta
Poremećaji volje
Poremećaji nagona
Nedostatak uvida u postojanje poremećaja – bolesnik ne veruje da je bolestan, a halucinacije ili sumanutosti im se čine stvarnima.
Lečenje duševnih, odnosno psihičkih oboljenja lekovima izaziva često sumnjičavost, odbijanje i nelagodnost posebno kod bolesnika. To je razumljivo. Duševno je, kao i telesno, specifično obeležje svakog pojedinca.
Nije daleko od istine da smo veoma nepoverljivi kada naše duševno treba da primi bilo kakve uticaje spolja. Istina je da osećamo, mislimo i delamo preko funkcija našeg mozga koje mogu biti ugrožene nekom bolešću kakva je shizofrenija.
Lekovi za shizofreniju – stručnjaci ih nazivaju neuroleptici ili antipsihotici – ne izazivaju promene ličnosti i nemaju za cilj ni prigušivanje ni smirenje simptoma. Njihova svrha je da ublaže specifične promene u biohemiji mozga osoba obolelih od shizofrenije, kako bi se poremećeni biološki sistem ponovo normalizovao.
Biohemijski procesi našeg mozga su složeni i komplikovani, kao i čitav naš centralni nervni sistem. Kao i drugi lekovi u medicini, tako ni antipsihotici još uvek ne deluju sto posto i ne pomažu kod svakog čoveka u istoj meri. Razlog je postojanje različitih tipova shizofrenije. Za njihovo dejstvo je potrebno vreme.
Uprkos ovim ograničenjima, poslednjih decenija je i u lečenju shizofrenije lekovima postignut terapijski napredak. Kada su otkriveni prvi antipsihotici, ovi lekovi su prouzrokovali znatan broj neželjenih dejstava.
Moderni antipsihotici imaju znatno manje neželjenih dejstava. S obzirom na to da se tipična neželjena dejstva prve generacije više ne javljaju, o drugoj generaciji lekova protiv shizofrenije govori se i kao o atipičnim antipsihoticima. Ipak, do danas ne postoji lek koji je u potpunosti bez neželjenih dejstava.
Danas postoje različiti antipsihotici tako da lekar može da pronađe lek koji ima najbolje dejstvo i koji ispoljava najmanje neželjenih dejstava kod određenog bolesnika.
Piše: Stefan Milivojević geostrateški analiticar.
POVEZANE VESTI:
Gotovo je, Putin dobiaj rat EU u kolapsu.
Boris Dzonson Premijer Velike Britanije odlazi u istoriju uz odbijanje poslusnosti 59 ministara.
Rusija dogovorila strateško partnerstvo sa Venecuelom, moguce razmeštanje raketa dugog dometa u Vnecueli.
Belurisija će raketirati Poljsku složni Belruski generali.
